Plavusa za volanom

Vecinom pripadnice ženskog pola, kao i starije osobe, ova kategorija izluđuje sve redovnije učesnike u saobraćaju. Obično im treba po 2 veka da se uključe iz sporedne ulice, ostavljajući za sobom kolonu pohisterisalih koji u takvom stanju mogu izazvati nešto što inače ne bi. Ako nisu zaboravili gde se nalazi poluga za migavce, često daju levi a skreću desno, u sred raskrsnice lome volan i prave haos kao u američkim pandurskim filmovima iz osamdesetih.

Semafori su posebna poslastica za ovaj tip vozača. Kada se željno isčekivano zeleno konačno upali, njihove su misli negde drugde, pa tek pošto se i peti auto u koloni oglasi, kreću da traže prvu ili pokušavaju da krenu sa povučenom ručnom.

Ova sorta najčešće ne poznaje ulice dovoljno dobro, pa ih često možete videti kako voze u suprotnom smeru jednosmernom ulicom - naročito u zonama oko pijaca i većih samoposluga. Na uzbrdicama po pravilu kreću pod ručnom, a ako se odvaže na vagu, neretko se ugase ili njihov zadnji branik "ode u posetu" kolima iza. Orijentacija u prostoru im, usled manjka treninga, nije jača strana, pa često bude po koji zakačen stubić ili čak razbijen migavac.

Prošle godine, negde u ovo vreme, krenem jedne subote u nabavku - pošto sam protekla 2 vikenda imala previše posla, u frižideru je bilo prilično depresivno.  Odem u jedan super-market, popijem prvo kaficu tamo, napunim kolica i krenem ka kolima. E, tu kreće prava priča...

Dok sam kotrljala svoju dopunu za frižider ka kolima, jelte, kao svaki savesni ludak po kobajagi pešačkom prelazu, morala sam da spašavam glavu od jedne sredovečne dame u pomahnitalim kolima. Odguram ja kolica do svojih kola, naoštrena da držim lekciju, kad čujem neko "tup". Okrenem se, kad vidim da je gospoja uspela da preleti povisok ivičnjak i umetničkim parkiranjem u rikverc završi zadnjim točkovima u travi.

Sažalim se, priđem, zaboravim na sve na brzaka smišljene pridike, kad - žena plače! Pitam je da li je dobro, a ona mi ispriča kako joj muž daje samo vikendom da vozi i to samo za potrebe nabavke i da će je sad ubiti. Lele! Sta je mogla da uništi? Možda malo da ugruva auspuh... Kažem joj ja šta i kako da radi - ne vredi! Vaga, jelte, nije jača strana. Na kraju sam ja sela za njen volan i izvukla je. I posle smo lepo popile kafu, na šta ona nije mogla da se načudi kako to da moja bolja polovina može da dozvoli da ja vozim i da kola budu na moje ime.

Fakat, posle ovoga će me još neko mrzeti

DakleM, dobro došli svi od reda na moj blog.

Ko je, povucen naslovom, kliknuo da bi čitao viceve o plavušama u saobraćaju, mislim da će se razočarati - OK, biće štošta smešno, ali sigurno neće biti samo i isključivo viceva o plavušama koje voze u pogrešnom smeru auto-putem ili koje ne žele da zamene svećice jer i ovako voze samo danju.

Ovde možete očekivati moj pogled na društveno i bezbednosno pogubnu pojavu zvanu saobraćaj, a sve gledano kroz moju šofer-šajbnu. Pisaću vam o vozačima, pešacima, drumovima, saobraćajnim znacima i totalnom anti-uklapanju svega ovoga... Pisaću vam o kamikazama, čedomorcima u pokušaju (da ne bude zabune: roditeljima koji sa malom decom pretrčavaju ulicu 20 metara od pešačkog).

Otkud meni pravo da pišem tako nešto, kako se usudjujem?!

Evo par razloga:

- imam vozačku dozvolu  8 godina i jedno 50.000 km za sobom

- u tu dozvolu nikada nije upisana zabrana, niti znam kako izgleda unutrašnjost suda za prekršaje

- ne znam kako izgleda uplatnica za kaznu

- ručica migavaca u kolima mi je po malo izlizana od upotrebe

- vozim "punoletan" auto

- i pored prethodne stavke, zbog kvarova na istom nikada nije bilo kolone od 100 vozila čiji vozači kasne na posao zbog mog kvara i nemara da pomerim kola, niti su pešaci panično bežali od mojih pomahnitalih kola bez kočnica

- ulice prelazim samo na pešačkim prelazima i javnim WC-ima koji se u nas zovu podzemni prolazi

- pešake puštam - ali na odgovarajućim lokacijama (pešačkim prelazima) i u odgovarajućim uslovima (zeleno svetlo)

- ili pijem ili vozim - nikad i jedno i drugo

- paničim kada mi pregori sijalica u faru, migavcu, štopaljki - za razliku od priličnog broja naših vozača

- i... mislim da je to dosta, koga zanima još, neka pita.

 Zašto gubim vreme na ovo? Istini za volju, nadam se da će se neki ljudi prepoznati u pričama kroz oči jedne plavuše za volanom i da će razmisliti pre nego što sledeći put pretrči, iseče, izleti, šta god... Neću pominjati brojeve tablica, opise lica (osim, na primer "mlađa devojka" ili "stariji gospodin"), kao ni precizne lokacije. Ne želim da nekome navučem bedu na vrat, već samo malo savesti u glavu.

Do sledećeg čitanja...